Perfect Days
Ko bi rekao da ću gledati čoveka kako čisti javne toalete i uživati u tome.
Šalu na stranu, film je zaista prelep u svakom mogućem smislu. Iako je radnja spora, ni u jednom, ali baš ni u jednom trenutku mi nije bilo dosadno dok sam gledao film. Scene su prelepe, boje su prelepe, kadrovi su prelepi, japanski toaleti su prelepi, apsolutno sve je prelepo.
Svakodnevna rutina koja možda na prvi pogled izgleda nekako monotono i dosadno, za Hirayamu ne predstavlja problem. Čovek voli ono što radi, voli svoje hobije, uživa u sitnicama i u onome što mu dan donosi uz tu rutinu koju ima. Carpe diem. Ne toliko pričljiva osoba u početku, do trenutka kada mu dolazi sestričina. Nekako se tu stvari menjaju, kao da ga je njeno prisustvo ispunilo nekom emocijom i imalo dodatan impakt na njega samog. Rutina je "razbijena" i ulepšana. Na kraju, scene sa jurenjem senki i jutarnja vožnja uz lagani jazz. - Absolute cinema.
*It's a new dawn,
It's a new day,
It's a new life for me,
I'm feeling good*
Film obrađuje teme svakodnevnice, uživanja u malim stvarima, jer na kraju dana, sreća je u tome.
Živi u sadašnjosti. Nikad ne znaš šta sutra nosi. 'Next time is next time. Now is now.'
Da li senke postaju tamnije kada se preklapaju? Prelepo.