Funny Games

Baš dugo nisam gledala ovoliko dobar film. Oduševila sam se. Najbolje iskustvo gledanja filma doživim kada ga gledam sa tatom, jer mi bukvalno svaki detalj koji krije duboku filozofiju u fillmu on pokaže i objasni, što baš je bilo doka sam gledala ovaj film. Ovaj reditelj mi je baš dobar. Još uvek ne znam da li mi se mnogo sviđa ili baš nasuprot uopšte ne sviđa, jer je veoma surov i mračan, i zato ću morati da pogledam još njegovih filmova. Jako mi se svidelo što je jedan kadar trajao oko 20min i bio je toliko dobar, i što se u sceni pri početku filma izdešava toliko stvari i obrta da je to neverovatno. Ovaj film ima jednu bitnu stvar, koja se nađe u retko kojim filmovima, prelaženje četvrtog zida. Glavni lik je u filmu prešao četvrti zid, odnosno obratio se direktno gledaocima. Dopalo mi se to što sam pronašla reditelja i film u kome to može da se izvede, jer to jako teško izvesti na pravi način. Ali nije mi se svidelo što je reditelj napravio od svoje publike da se osećaju kao neki loši ljudi ili sadisti, koji su grešni jer gledaju ovaj film samim tim učestvuju u ovom zločinu. Rečenica koju ova dvojica izgovore na kraju filma ,,Fikcija je realnost'' mi se posebno svidela. To predstavlja da svaki izmišljeni svet koji je u filmu je zapravo neka stvarnost. Jeste to u filmu samo neka priča, ali ipak svaka ta priča koja se nađe u knjizi/predstavi/filmu je zapravo stvarnost, jer ceo taj svet postoji, samo je on u filmu/predstavi/knjizi. Ono što me samo buni jeste što su napravili remake sa istim rediteljem, istim kadrovima, istom scenografijom, i skoro svim istim stvarima sem glumaca koji su u remake-u američki. Uopšte ne razumem šta će svetu još jedan isti film samo sa drugim glumcima.