Dreams

Ovo je umetničko delo. Ovo je život. Ovo je smrt. Ovo je pitanje. Ovo je odgovor. Ovo je beg. Kurosawa nas vodi kroz unutrašnji svet deteta, vojnika, umetnika i posmatrača, kroz snove koji su istovremeno bajkoviti i jezivi. Svaki segment je zasebna priča, ali svi povezuju ista osećanja: krivica, trauma, opstanak, potreba za begom i suočavanjem. Film ne traži da razumeš radnju — on traži da osetiš, da sediš sa tim slikama i bojama koje deluju kao da su žive. Vizuelno je svaki kadar savršen — svetlo, senka i boja ne služe dekoraciji, nego prenose emociju i filozofiju. Priroda, ljudi, umetnost i smrt se stapaju u jedan kontinuum, gde je svaki izbor i svaka posledica vidljiva i opipljiva. Segmenti poput „Tunnel” i „Crows” (koji su se, takodje, meni najviše i svideli) pokazuju kontrast između suočavanja sa krivicom i traženja izlaza kroz stvaranje i umetnost. Ovo nije film koji se gleda, ovo je film koji se doživljava. On te menja dok ga gledaš, i ostaje sa tobom dugo nakon što se poslednji kadar ugasi.