American Psycho

Nenormalna reakcija na nenormalne životne okolnosti zapravo je savršeno normalna. Obožavam što je ovaj film reižirala žena!!! Bukvalno najbolji portret muškaraca i generalna satira koja ne opterećuje a savršeno opisuje realnost u koju je patrijarhat danas uveo moderne muškarce, koji se ne razlikuju mnogo od '80. tzv yuppie-a o kojima film govori - iako se ženama nameće preterana emotivnost, opsesiva kompulsivnost, šizofrene tendencije, istina je zapravo sasvim suprotna, samo se muške emocije ne predstavljaju kao realne i važne - a to su npr bes i represovana potreba da se svide svima se samo mirno gledaju kroz prste. Poželjan si samo ako imas YSL parfeme, Valentino odelo i Jean Paul Gautier torbu, zvuči vam poznato? Dobrodošli u 2026. godinu gde umesto teleporta koji nam je obećan imamo ljude koji se takmiče ko je više na socijalnoj skali na osnovu toga koji telefon ima, koja kola vozi, kakav mu je sat itd... U filmu, nikog nije briga da li se zoveš Patrik ili Dejvid, koliko si emotivno inteligentan, da li imaš živopisan unutrašnji život- važna je forma koja se prikazuje, kakva je npr vizit karta ili da li si mogao rezervisati mesto u najjačem restoranu da bi izveo devojku. Bukvalno zabole ih, svi su isti NPC likovi, da taj koji je nestao zapravo je mogao biti bilo ko, jer su svi isti i videli su 200x istu osobu zapravo. Uniformisanost kapitalizma i konzumerizma uzima mah sve više i teška srca ali Patrik je bio jedan od retkih normalnih likova, iako antiheroj, metaforički je nakrcan mentalnim bolestima a jedini koji ne želi da pripada tom svetu gde su svi nebitni i zamenjiv si pa makar to značilo da ćeš biti ubijen. On ne želi da učestvuje u suvoparnim glupim small talkovima o okruženju ali kada ga uvuku, uvek ima neki socijalno konstruktivni komentar koji sve ostavi da pomisle koliko je cringe, desilo vam se nekada pomislili ste HES JUST LIKE ME FRFR jedno 200x tokom gledanja filma. Film deluje kao lucidan san ali je režiserka naglasila da on itekako ubija, samo je naravno, društvo toliko narcisoidno nastrojeno da svi beže od odgovornosti onoga što se npr dešava u stanu pored, zvuči vam poznato? Da jer upravo dok pišem ovu recenziju neka devojka ili žena u Beogradu ili bilo kom gradu preživljava nasilje kako verbalno, tako i fizički dok njene komšije okreću glavu od odgovornosti sve dok ne osvane još jedan naslov femicida. Patriku čak ubistva ne predstavljaju toliko zadovoljstvo u tome da je nasilan prema ženama, ne mislim da inicijalno u biti mrzi žene, čak mislim da je opsednut ženskom fizionomijom toliko da se razume u podton plave kose, a meni se prvoj kao ženi dogodilo da imam misli o nekom momku da on ne želi biti sa mnom, on želi da bude ja, on samo želi da oseti nešto osim pukog stavljanja leda na podbulo jutarnje lice KOJE SMO SVI NEKAD DOŽIVELI Zanimljivo je da postoji jedna priča Jean Paul Sartra No way out, što se pojavljuje na kraju filma kada Patrik shvata da ne postoji izlaz, da ostaje zauvek zatočen u NPC društvu koje je toliko opterećeno sobom da ne vidi da su okruženi serijskim ubicom (ZVUČI JEZIVO POZNATO), da katarze ne postoji jer bi jedina katarza bila promena koja se neće desiti, bar ne u njegovom bednom životu. Mnogo je hes just like me fr momenata za mene bilo, ali ja bih izdvojila Texas chainsaw massacre dok radi trbušnjake jer i mene horor filmovi opuštaju, ezoterično znanje modnih marki, random činjenice o serijskim ubicama jer što da ne nikad ne znaš da li će ti lik koji tripuje Ted Bandija prići, i disocijativno slušanje muzike. you can always be thinner look better osvrnuću se na još jedan trenutno gorući trend u ženskom svetu a to je opsesija mršavljenjem i izgledom JEDNOSTAVNO RAZUMEM ČOVEKA I MENE BI ONAKVA JUTARNJA RUTINA NA KRAJU DOVELA DO TAČKE PUCANJA ps- Christian Bale je ovde imao 25-26 godina tokom snimanja filma, i zanimljivo je bilo pogledati ovaj film dva dana nakon Marti Supreme-a sa mišlju izvini Timoti ali u will never be on this level iako verujem da je i Timoti trenutno u svom performative male arcu