Mystic River

Jako mi se dopao, iako je prvi deo filma slow burn koji lično ne volim toliko, drugi deo je nadomestio sve. Priča me je podsetila na još jedan triler koji obožavam a to je Prisioners i zaista, staju rame uz rame. Jedino što u Mistik Riveru nema te umetničke crte koliko u Prisioners ali je priča toliko dobro urađena da odsustvo estetskog dela i nije bilo minus. Počeću od glumačkog masterklasa koji su postavili Šon Pen, Tim Robins i Kevin Bacon. Nije ni čudo što su Tim i Šon dobili Oskara (nadam se da će Pen dobiti i u ponedeljak). Tim Robins je maestralno pokazao borbu sa traumom i nekog na koga je traumatičan događaj ostavio neizbrisiv trag u životu koji ga prati zauvek. Nisam mogla a da ne osetim ogromnu empatiju prema Dejvu koga su, od ranog detinjstva izdali skoro svi, osim nas koji smo gledali ovaj film. Koliko je tešku situaciju preživeo, i opet uspeo da ostvari ljudski kontakt i napravi svoju porodicu, samo da bi ga rođena žena izdala. Možda i najgori lik u ovom filmu, Celeste, Dejvova žena koja ga očigledno nije razumela, poštovala i na kraju bila direktan saučesnih teške tragedije. Poželela sam da je nema jer je svaka rečenica i misao koju je ova žena ostvarila tokom filma bila uperena u hranjenje sumnje i straha prema osobi sa kojom je ostvarila porodicu (kontrasno sa Džimijevom ženom, koja je deluzijama pokušala opravdati muževljeve zločine). Šon i Džimi su osobe koje su ostale zaleđene u situaciji u kojoj su mogli da se nađu umesto Dejva, i to nikad nisu preboleli, što je bila situacija koja je i njih odredila kao osobe. Šon je postao detektiv a Džimi Arkan Masačusatsa otprilike. Obojica su na neki način odustala od prijateljstva jedan sa drugim, a takođe ih je na neki način sramota od Dejva i kao da su se ogradili od situacije koja se desila. Simbolika scene gde Dejva odvoze kolima dok njegova dva druga gledaju i samo su nemi posmatrači svega, ih prati kroz ceo film. Džimi je doživeo na neki način sličnu situaciju kao i Dejv, takođe i veliki vernik (ne znam koliko ste do sada primetili ali svi koji potenciraju veru ispadnu krmadija na kraju slučajnost?), koji misli da će voda da opere greh koji je ubistvo. Iako postoji taj diskurs i dalje o tome da li deca mogu biti zla, postoji toliko dokaza iz istorije i književnosti koja su se prenela na filmove kao što je npr i ovaj, da, zamislite, i deca mogu biti okrutna i zla. Na kraju jedine žrtve sistema i okruženja ostaju Kejti i Dejv. Kraj je za mene lično bio zadovoljavajuć (minus tragedija ofc) jer lično uživam kada se zlim ljudima natrlja na nos da su ispali glupi i zli, mada nisam sigurna koliko bi osoba kao što je Džimi bila spremna da se suoči sa sobom. Takođe žene sva tri glavna lika su malo je rečeno dubiozne, i volela bih da nisu tako loše predstavljene, ali nažalost rage bait na ženske likove je bio jak, što je i bila poenta verovatno. Ogromna želja da zagrlim svaku mladu osobu koja je prošla kroz bilo kakav vid nasilja, kao i da nasilje nije rešenje za nasilje. Definitivno ću ga pogledati još neki put. Maybe some day you forget what it's like to be human and maybe then, it's ok.