uros

> ***"Without certificates, can a man be sure he exists? People spend their whole lives trying to prove their existence."*** Fasciniran sam ovim filmom. Koncept je toliko originalan i čudan i ni u jednom trenutku me nije smorio iako je radnja sporija. Vizuelno izgleda nerealno dobro,crno bela fotografija koja dočarava sve na ekranu, pesak, znoj… kao da sam tamo. Oduvala me je dubina i sve teme koje film otvara, tek kad sam malo istražio posle gledanja skapirao sam koliko sve ovo ima smisla sa današnjim vremenom. Bukvalno riznica tema, od toga kako izolacija i ekstremni uslovi utiču na ljudsku psihu, preko čudne erotike i odnosa između muškarca i žene koji su osuđeni jedno na drugo, pa sve do ljudske prilagodljivosti i načina na koji se naš um menja kada nam se život preko noći okrene naglavačke. Fascinantno mi je bilo da pratim psihološku transformaciju glavnog lika, kako se čovek polako prilagođava apsurdnoj situaciji i kako u trenucima kada sve izgubi zapravo počne da traži i stvara smisao unutar same zamke. Film sa brutalnim autorskim pečatom i vizuelnim identitetom koji danas više nigde ne možeš da vidiš. Čista petica, razmišljaću o ovome danima.

Čudo od filma. Po samom opisu, ovo je sušta suprotnost onoga što inače volim i gledam, ali *Kiarostami* me je tako lako uvukao u priču da ni u jednom trenutku nije bilo dosadno. Maestralno je sve izvedeno i snimljen je kao spoj dokumentarca i rekonstrukcije. Kroz krupne planove u sudnici otvara teme o identitetu, istini i ljudskoj potrebi za dostojanstvom. *Sabzian* je bio samo siromašan čovek koji je kroz svet filma tražio mrvu poštovanja i beg od realnosti. Kako film odmiče, sve manje razmišljaš o tome da li je kriv, a sve više pokušavaš da razumeš zašto je uradio to što je uradio. Ono što me je možda najviše impresioniralo jeste kako briše granicu između stvarnosti i fikcije. U jednom trenutku zaboraviš da gledaš rekonstrukciju stvarnih događaja jer sve deluje iskreno i prirodno. Nema potrebe za velikim dramama ili muzikom koja će ti reći kako da se osećaš. Dovoljni su izrazi lica, tišina i razgovori da potpuno uđeš u njihov svet. Još je tužnije kada sam video šta se sa njim desilo nakon svega ovoga. Nekim ljudima jednostavno nije suđeno i njegova sudbina je teška baš kao i sam film. Ipak, *Kiarostami* mu je režijom podario ono što mu je život uskratio, da ga svet konačno čuje i zapamti. Retko koji film uspe da bude toliko jednostavan, a da u isto vreme ostavi toliko pitanja i natera te da još dugo razmišljaš o ljudima koje si upravo gledao.

> ***“You think darkness is your ally. But you merely adopted the dark; I was born in it”*** Ovim sam završio rewatch trilogije i imam pomešana osećanja za ovaj poslednji deo. U odnosu na prvo gledanje, film me je donekle razočarao. Potencijal je bio ogroman, ali film se u toj ambiciji definitivno pogubio. Iako ima najviše akcije u celoj trilogiji, to uopšte ne znači da je film bolji. Nolan jednostavno ne zna da režira bliske borbe; u nekoliko scena izgledaju baš cringe, a film je na momente loše i amaterski isečen. Taj završni deo priče je po mom ukusu dosta loše odrađen i izgubio je sav potencijal koji je građen. Ipak, film ima svoje svetle tačke. Bane je odličan, a sama priča mi se zapravo svidela. Najveći plus su lepi tvistovi koji održavaju kvalitet i sam kraj koji je prelepo zaokružio celu priču. Moram da izdvojim scenu uspona (The Climb), to mi je omiljeni deo ovog filma, a možda i cele trilogije. U jednom momentu sam ozbiljno razmišljao da mu smanjim ocenu, ali ga je kraj bukvalno spasio. Za nijansu je gori od prvog dela i mislim da je ovo najslabiji deo u trilogiji s obzirom na potencijal koji je imao, ali i dalje je to jedna jaka četvorka. Sveukupno gledano, ovo ostaje jedna od najboljih filmskih trilogija. > [***Nolan ranked***](https://boxd.it/Q4axm)