Amadeus
Zaobilazio sam ovaj film u širokom luku jer je delovao kao nešto što mi se garantovano neće svideti, plus traje skoro tri sata. Međutim, presudio je video u kom Christopher Nolan i Cillian Murphy objašnjavaju kako je ovaj film izvršio ogroman uticaj na Oppenheimera. Tačnije, dinamika između Salijerija i Mocarta bila je direktna inspiracija za rivalstvo između Openhajmera i Štrausa. Ta veza me je zaintrigirala i naterala da mu pružim šansu.
Ispostavilo se da sam odgledao jedan od najboljih filmova ove godine, ali i ikada, posebno ako se uzme u obzir da ovo uopšte nije žanr koji inače volim. Film jednostavno nema mane.
F. Murray Abraham je kao Salijeri odigrao ulogu života. Znam da je dobio Oskara, ali zaslužuje još veći priznanje jer mi je njegova izvedba momentalno postala jedna od omiljenih uopšte. Sa druge strane, Mocart je podjednako savršen, njegov specifičan smeh i harizma daju genijalan kontrast Salijerijevoj ozbiljnosti.
Sam film je snimljen perfektno. Režija i montaža su takve da se svaki rez i svaki momenat stoprocentno poklapaju sa muzikom. Operske scene i pozorišni nastupi izgledaju impresivno, a za kostime i scenografiju stvarno nemam reči koliko dobro izgledaju. Zbog fantastične muzike i odlično napisanih dijaloga, film od skoro tri sata je prebrzo prošao. Nijedna jedina scena nije predugačka, sve traje tačno onoliko koliko treba i nema ni sekunde praznog hoda. Kompletan film koji drži pažnju od prve do poslednje sekunde.