Irreversible
Godinama sam izbegavao ovaj film jer sam znao da je težak bolesnik, ali Gaspar Noé je zapravo genije i sad mi je jasno zašto je ovo kultno ostvarenje. Možda deluje čudno dati pet zvezdica za nešto ovoliko mračno, ali kvalitet je nerealan i film te prosto potpuno poremeti.
Sve počinje onom bolesnom kamerom koja se vrti i ne staje, kao da si na najgorem tripu ikada. Taj haos na početku te odmah baci u neviđenu anksioznost, što je zapravo vrhunski odrađeno jer te film usisa u taj mrak. Ali najjača stvar kod filma je što ide unazad. To što je priča okrenuta naglavačke menja sve, jer prvo vidiš najgore moguće nasilje i totalno dno, a onda se polako vraćaš u momente kad je sve bilo normalno, lepo i lagano.
Baš taj kontrast te na kraju najviše pogodi. Gledaš te ljude kako se smeju i bleje, a u glavi ti je onaj horor koji znaš da sledi. Tu skontaš tu glavnu poruku da "vreme uništava sve" i to te emotivno slomi jače od bilo kog klasičnog horora. Film je neviđeno surov, ali je snimljen brutalno dobro i natera te da osetiš nešto stvarno, koliko god to bilo neprijatno. Prvi put gledam Noéa i čovek je bukvalno objasnio kako se pravi umetnost koja te skroz prodrma.