Heat
"I do what I do best, I take scores. You do what you do best, try to stop guys like me."
Nakon ko zna kog rewatcha, Heat i dalje ostaje film koji jednostavno ne može da mi dosadi i koji svaki put gledam sa istim osećajem kao da ga otkrivam prvi put u životu.
Čist dokaz o genijalnosti Michael Manna, jer ovakav vizuelni vajb, ovoliko stila i ovakvu noćnu, neonsku atmosferu niko drugi na planeti nije sposoban da stvori. U ovom filmu jednostavno nema slabih delova.
Kroz spori, inteligentni build-up gradi se neverovatna tenzija izmedju dve suprotstavljene strane koje su, suštinski, dve strane iste medalje. Oni su egzistencijalni blizanci, vođeni istim fokusom, istim profesionalnim kodom i spremnošću da žrtvuju apsolutno sve zarad onoga u čemu su najbolji. Ta njihova unutrašnja sličnost ih povezuje mnogo više nego što ih zakon razdvaja, jer obojica pate od istog prokletstva, totalne otuđenosti od normalnog sveta i nesposobnosti da funkcionišu van svog ličnog ratišta.
A onda, u srcu filma, dočekuje nas sekvenca pucnjave na ulici koja je definicija filmske maestralnosti, gde Val Kilmer izvodi kultni, ultrabrzi reload koji je postao uzor čak i pravim specijalcima širom sveta. Taj ulični pakao i zaglušujući, sirovi odjek oružja koji nije šminkan u postprodukciji nego je snimljen uživo na asfaltu, izdvaja Heat od svakog drugog akcionog filma ikada snimljenog. Fascinantna je stvar da je Mann postavio mikrofone svuda po lokaciji kako bi uhvatio eho pravih ćoraka koji se odbija o betonske zgrade, zbog čega cela sekvenca izgleda kao čist, dokumentarni realizam iz zone ratovanja.
Sve te pojedinosti u ovom filmu, u kombinaciji sa premoćnom melanholičnom muzikom i atmosferom, čine Heat jednim od omiljenih i najboljih filmova koje sam ikada pogledao. Masterpiece koji nema sekundu viška, a traje skoro tri sata.
Mann Ranked