ala ce da se useru od para sa ovim filmom

#pakajsitilud

Nisam čovek koji voli da se kladi. Nikad nisam bio dobar u tome, mada priznajem da se nisam nešto ni kladio za ovaj skoro četvrt veka koliko postojim. Ipak, ako “klađenjem” podrazumevate i već opaki ruski rulet zvan „domaći filmovi“, onda sam bez sumnje okoreli kockar. Domaće komedije su neretko opklada na koju padnem, a i onu koju podjednako često izgubim. Kada se pojavila najava jednog takvog ostvarenja, „Svadbe“, nisam hteo da polažem prevelike nade da će biti i iole svarljiv, a kamoli, pobogu, dopadljiv film; „Povratak Žikine Dinastije“ me je razuverio da takav film može da postoji. Ipak, priznaću: „Svadba“ je domaća, zapravo regionalna komedija koju ste tražili, a možda i ona koja nam je bila potrebna!

Film prati dve imućne porodice, jednu iz Beograda i jednu iz Zagreba, čiji se sin i ćerka zaljube daleko od svojih rodnih mesta. Neplanirana trudnoća ubrzava susret njihovih porodica, a svadba koja mora da se održi u strogoj tajnosti otpočne splet komičnih situacija koje vas neće preterano iznenaditi, ali hoće barem malo zabaviti.

Iz ovakve premise se očekuje klasičan komični splet događaja gde su dve suštinski različite porodice naterane da provedu vreme zajedno. Sve što vam padne na pamet da će se desiti se desi, odnosno, svaka fora i fazon dođe do nekog izražaja i nije nužno tu da iznenadi ili zaseni svojom genijalnošću, već nasmeje na devedesetak minuta i to je to. Nije nužno pogrešno reći da je „Svadba“ glup film, ali daleko od toga da je loš. Glupo ne znači uvek loše, postoji ključna razlika: kako se autori bave „gluposti“ i kako istu plasiraju, a scenaristi: Igor Šeregi, Marko Backović i Marko Jocić su apsolutno znali šta su radili kada su ga pisali i oblikovali „glupost“ u nešto vrlo gledljivo i duhovito.

U pitanju su tri generacije Hrvata i Srba: bake, roditelji i deca. Kroz prizmu različitih doba film se poigrava sa tri nivoa humora. Prvi je klasičan, prvoloptaški i površinski: udara na stereotipe („ovi četnici!“, „pih, ove ustaše!“) i oslanja se na lake, često provokativne dosetke. U taj sloj spada i slepstik: padovi, udarci i fizički gegovi. Priznaću da je i taj humor delovao na mene, ali je isto tako najbrže potrošan.

Drugi nivo humora čine situacione fore i duhoviti fazoni koji traže malo razmišljanja o kontekstu u kojem se likovi nalaze. To je najdeblji sloj filma; kada se dobro uklopi sa osnovnim, prvoloptaškim gegovima, uspeva da izmami iskrene osmehe publici koja bi inače ostala ravnodušna pred prosečnom komedijom koja se previše trudi da bude smešna.

Treći nivo humora me je najviše iznenadio. Šteta što ga nema više da bi se istakao, jer u trenucima kada proradi, „Svadba“ prelazi u potpuno apsurdnu komiku koju nisam očekivao. Iako su takvi momenti relativno retki, pohvaljujem scenariste: uspeli su da povežu apsurdni sloj sa prostijim gegovima i tako stvore koheziju višeslojnih duhovitih situacija koje su izistinski smešne.

Ipak, ima i scena koje ne funkcionišu. Neke fore deluju prisiljeno i jednostavno nisu smešne. Film zna da ide u ekstreme u svakom od pomenutih slojeva humora, što ponekad prija, ali isto tako narušava ritam humora. Nekad pogodi pravo u metu, a nekad promaši. Ipak, autori su ciljano širili paletu šala: ima humora za svakoga, i, koliko se vidi po odzivu publike, to im se i te kako isplatilo.

Ako će nešto da privuče mase gledaoca, to je i te kako prepoznatljiva i dopadljiva glumačka ekipa. Glumački ansambl je na oba fronta vrlo bogat. Dragan Bjelogrlić, Rene Bitorajac, Linda Begonja, Vesna Trivalić, Anđelka Prpić, Marko Grabež, Denis Murić, Žika Todorović, Seka Sablić, Snježana Sinovčić Šiškov i drugi talentovani glumci i glumice ispunjavaju platno i oživljavaju ove iako stereotipične, ipak vrlo izražajne i upečatljive likove.

Svaki od glumaca je dao tačno onoliko koliko je trebalo da bi bio efektivan deo svake komične situacije. Ako ste došli baš zbog nekog imena sa plakata, dobićete ga: svako ima svojih pet minuta da sija. Likovi se oslanjaju na očekivane stereotipe, njihove karakterske krivulje su ili svedene ili potpuno izostavljene, ali to i ne treba da vas brine jer ovo jednostavno nije film koji pretenduje na psihološku dubinu. Došli smo zbog glupo dobrih komičnih scena, i tih scena ima na pregršt.

„Svadba“ je populistička i skupa, ali zanatski skoro pa besprekorno odrađena komedija. Gađali su najširi dijapazon publike, a bogami i pogodili; predvidivost ovde radi u njihovu korist, ne protiv nje. Ponekad treba da se ode u bioskop na komediju koja će vas iskreno nasmejati dovoljan broj puta da ne žalite novac potrošen na kartu: što se ne može reći za mnogo sličnih skorašnjih filmova. Drago mi je što smo, napokon, sa komšijama uspeli da napravimo nešto iskonski čisto i iskreno.

ala ce da se useru od para sa ovim filmom

#pakajsitilud

Nisam čovek koji voli da se kladi. Nikad nisam bio dobar u tome, mada priznajem da se nisam nešto ni kladio za ovaj skoro četvrt veka koliko postojim. Ipak, ako “klađenjem” podrazumevate i već opaki ruski rulet zvan „domaći filmovi“, onda sam bez sumnje okoreli kockar. Domaće komedije su neretko opklada na koju padnem, a i onu koju podjednako često izgubim. Kada se pojavila najava jednog takvog ostvarenja, „Svadbe“, nisam hteo da polažem prevelike nade da će biti i iole svarljiv, a kamoli, pobogu, dopadljiv film; „Povratak Žikine Dinastije“ me je razuverio da takav film može da postoji. Ipak, priznaću: „Svadba“ je domaća, zapravo regionalna komedija koju ste tražili, a možda i ona koja nam je bila potrebna!

Film prati dve imućne porodice, jednu iz Beograda i jednu iz Zagreba, čiji se sin i ćerka zaljube daleko od svojih rodnih mesta. Neplanirana trudnoća ubrzava susret njihovih porodica, a svadba koja mora da se održi u strogoj tajnosti otpočne splet komičnih situacija koje vas neće preterano iznenaditi, ali hoće barem malo zabaviti.

Iz ovakve premise se očekuje klasičan komični splet događaja gde su dve suštinski različite porodice naterane da provedu vreme zajedno. Sve što vam padne na pamet da će se desiti se desi, odnosno, svaka fora i fazon dođe do nekog izražaja i nije nužno tu da iznenadi ili zaseni svojom genijalnošću, već nasmeje na devedesetak minuta i to je to. Nije nužno pogrešno reći da je „Svadba“ glup film, ali daleko od toga da je loš. Glupo ne znači uvek loše, postoji ključna razlika: kako se autori bave „gluposti“ i kako istu plasiraju, a scenaristi: Igor Šeregi, Marko Backović i Marko Jocić su apsolutno znali šta su radili kada su ga pisali i oblikovali „glupost“ u nešto vrlo gledljivo i duhovito.

U pitanju su tri generacije Hrvata i Srba: bake, roditelji i deca. Kroz prizmu različitih doba film se poigrava sa tri nivoa humora. Prvi je klasičan, prvoloptaški i površinski: udara na stereotipe („ovi četnici!“, „pih, ove ustaše!“) i oslanja se na lake, često provokativne dosetke. U taj sloj spada i slepstik: padovi, udarci i fizički gegovi. Priznaću da je i taj humor delovao na mene, ali je isto tako najbrže potrošan.

Drugi nivo humora čine situacione fore i duhoviti fazoni koji traže malo razmišljanja o kontekstu u kojem se likovi nalaze. To je najdeblji sloj filma; kada se dobro uklopi sa osnovnim, prvoloptaškim gegovima, uspeva da izmami iskrene osmehe publici koja bi inače ostala ravnodušna pred prosečnom komedijom koja se previše trudi da bude smešna.

Treći nivo humora me je najviše iznenadio. Šteta što ga nema više da bi se istakao, jer u trenucima kada proradi, „Svadba“ prelazi u potpuno apsurdnu komiku koju nisam očekivao. Iako su takvi momenti relativno retki, pohvaljujem scenariste: uspeli su da povežu apsurdni sloj sa prostijim gegovima i tako stvore koheziju višeslojnih duhovitih situacija koje su izistinski smešne.

Ipak, ima i scena koje ne funkcionišu. Neke fore deluju prisiljeno i jednostavno nisu smešne. Film zna da ide u ekstreme u svakom od pomenutih slojeva humora, što ponekad prija, ali isto tako narušava ritam humora. Nekad pogodi pravo u metu, a nekad promaši. Ipak, autori su ciljano širili paletu šala: ima humora za svakoga, i, koliko se vidi po odzivu publike, to im se i te kako isplatilo.

Ako će nešto da privuče mase gledaoca, to je i te kako prepoznatljiva i dopadljiva glumačka ekipa. Glumački ansambl je na oba fronta vrlo bogat. Dragan Bjelogrlić, Rene Bitorajac, Linda Begonja, Vesna Trivalić, Anđelka Prpić, Marko Grabež, Denis Murić, Žika Todorović, Seka Sablić, Snježana Sinovčić Šiškov i drugi talentovani glumci i glumice ispunjavaju platno i oživljavaju ove iako stereotipične, ipak vrlo izražajne i upečatljive likove.

Svaki od glumaca je dao tačno onoliko koliko je trebalo da bi bio efektivan deo svake komične situacije. Ako ste došli baš zbog nekog imena sa plakata, dobićete ga: svako ima svojih pet minuta da sija. Likovi se oslanjaju na očekivane stereotipe, njihove karakterske krivulje su ili svedene ili potpuno izostavljene, ali to i ne treba da vas brine jer ovo jednostavno nije film koji pretenduje na psihološku dubinu. Došli smo zbog glupo dobrih komičnih scena, i tih scena ima na pregršt.

„Svadba“ je populistička i skupa, ali zanatski skoro pa besprekorno odrađena komedija. Gađali su najširi dijapazon publike, a bogami i pogodili; predvidivost ovde radi u njihovu korist, ne protiv nje. Ponekad treba da se ode u bioskop na komediju koja će vas iskreno nasmejati dovoljan broj puta da ne žalite novac potrošen na kartu: što se ne može reći za mnogo sličnih skorašnjih filmova. Drago mi je što smo, napokon, sa komšijama uspeli da napravimo nešto iskonski čisto i iskreno.

Ni jedan americki film nije blizu ovog nivoja humora.

Ni jedan americki film nije blizu ovog nivoja humora.

iskreno, bolje nego što sam očekivala - sasvim okej film s obzirom na to koliko su ga pojedini nagrdili. mnogo je izvadilo ocenu to što su meni inače glupe fore smešnije od zapravo smešnih fora, ali je bilo i užasno glupih fora koje su samo bile neprijatne. ono što moram da pohvalim je apsolutno savršen izbor muzike.

drago mi je što sam ovaj film prvi put pogledala kod kuće, a ne u bioskopu, jer mislim da je mnogo lepši doživljaj.

da budem sasvim iskrena, kupili su me sporednim stvarima kao što su ljube se dobri, loši, zli, ganga i rera i hrvatsko primorje.

iskreno, bolje nego što sam očekivala - sasvim okej film s obzirom na to koliko su ga pojedini nagrdili. mnogo je izvadilo ocenu to što su meni inače glupe fore smešnije od zapravo smešnih fora, ali je bilo i užasno glupih fora koje su samo bile neprijatne. ono što moram da pohvalim je apsolutno savršen izbor muzike.

drago mi je što sam ovaj film prvi put pogledala kod kuće, a ne u bioskopu, jer mislim da je mnogo lepši doživljaj.

da budem sasvim iskrena, kupili su me sporednim stvarima kao što su ljube se dobri, loši, zli, ganga i rera i hrvatsko primorje.

Average balkan wedding

Average balkan wedding

majkemi od kad sam prvi put gledala ovaj film nisam prestala da slušam crvena kola STNT remix kakav hit, mogla bi ovo gledati 10 puta godišnje i crkla bi od smeha svaki put, gledati srpski/hrvatski film u engleskom bioskopu je tako retko pa gledati dva puta sa porodicom je bilo tako lepo i zabavno, definitivno jedan od najboljih bioskop iskustva

majkemi od kad sam prvi put gledala ovaj film nisam prestala da slušam crvena kola STNT remix kakav hit, mogla bi ovo gledati 10 puta godišnje i crkla bi od smeha svaki put, gledati srpski/hrvatski film u engleskom bioskopu je tako retko pa gledati dva puta sa porodicom je bilo tako lepo i zabavno, definitivno jedan od najboljih bioskop iskustva